Japanski jezik
Japanski jezik je službeni jezik Japana, a osim toga govori se i u delovima Kine, Koreje i Filipina koji su dugo bili pod japanskom vlašću, na Pacifičkim ostrvima, te područjima gdje živi puno japanskih emigranata poput SAD¬-a, Argentine itd.
Pismo su Japanci preuzeli od Kineza u V veku. Za ideografske kineske znakove zvane kanji (漢字) su razvili vlastiti sistem čitanja i iz njih razvili dva fonemska pisma, hiraganu (ひらがな, hiragana) i katakanu (カタカナ, katakana). Svako od tri pisama ima svoje mesto i način korišćenja.
1) KANJI /kanđi/ to su oni čudni znakovi koji su preuzeti iz kineskog pisma, njihova je uloga da nose značenje reči, oni su ujedno i najveći krivci za komplikovanost japanskog pisma
2) HIRAGANA - takozvano žensko pismo, ono daje gramatičke smernice (njime se npr obeležava subjekat u rečenici). Karakteri su dosta prostije dizajnirani od kanđia i podsećaju na velika pisana slova u našem pismu.
3) KATAKANA - muško pismo, koristi se najčešće za pisanje reči stranog porekla. Potpuno je ista kao i hiragana samo što se karakteri grafički razlikuju, imaju oštre linije (mogli bi da ih uporedimo po izgledu sa velikim štampanim slovima kod nas).
4) ROMAJI je uslovno rečeno 4. japansko pismo. Ono u stvari služi za zapisivanje japanskih reči engleskim alfabetom. Najčeće se koristi na početnim kursevima japanskog jezika i naravno za pisanje japanskih imena u svetu (KAWASAKI, HONDA, MITSUBISHI, TOYOTA)
U japanskom sistemu pisanja moguća su dva smera pisanja:
Okomito (tradicionalan način) - stupci s desna na levo, znakovi u stupcu odozgo prema dole vodoravno - redovi odozgo prema dole, znakovi u redu s leva na desno.
Kurs japanskog jezika u školi stranih jezika ST NICOLAS SCHOOL namenjen je polaznicima koji žele da uče strane jezike iz hobija ili planiraju da žive i rade na japanskom govornom području. Kurs japanskog jezika može biti grupni ili individualni. Pored učenja japanskog jezika, polaznici se upoznaju i sa bogatstvom japanske kulture, tradicije, muzike i književnosti.